Kako uravnotežiti vaš uticaj i rađenje onoga što volite
Mislimo da je između ova dva manje napetosti nego što se često pretpostavlja. Pronalaženje posla u kome se ističete i koji pomaže drugima je ispunjavajuće, a mnogi naši čitaoci kažu da su postali srećniji radeći to. Štaviše, imaćete veći uticaj ako radite ono što volite i ono što se uklapa u vaš lični život, jer ćete imati veće šanse da se istaknete na duži rok. Dakle, uživanje u svom poslu i uticaj su često ciljevi koji se međusobno podržavaju.
Ipak, ponekad dolazi do sukoba. Na primer, put sa većim uticajem može uključivati više rada nego što bi bilo idealno za vašu sreću, ili može uključivati preuzimanje rizika da isprobate nekoliko puteva koji ne vode nikuda. Kako da se nosite sa ovim sukobima je teško pitanje.
Možda živimo u jedinstveno važnom vremenu u istoriji, sa mogućnošću da utičemo na razvoj novih tehnologija koje bi mogle uticati na dugoročnu budućnost i smanjimo egzistencijalne rizike. Takođe imamo mnogo drugih mogućnosti da puno pomognemo drugima uz relativno male lične troškove. Ovo motiviše neke od naših čitalaca da nepristrasno činjenje dobra učine glavnim fokus svoje karijere. Neki filozofi, poput Pitera Singera, tvrde da imamo moralnu obavezu da to učinimo.
Međutim, većina naših čitalaca vidi ‘pravljenje razlike’ na način na koji smo naveli kao jedan od nekoliko važnih ciljeva u karijeri, koji mogu uključivati druge moralne ciljeve, podršku porodici ili ostvarivanje drugih ličnih projekata.
Kakvi god da su vaši stavovi o ovoj temi, mislimo da je važno ozbiljno shvatiti rizik od izgaranja ako se neko previše žrtvuje. Čak i ako je vaš jedini cilj u karijeri bio da napravite razliku, verovatno bi trebalo da težite održivom doprinosu tokom čitave svoje 40-godišnje karijere. To znači da je važno negovati samo-saosećanje i krenuti putem kojim ćete biti motivisani dugoročno.
Štaviše, jedan od najvećih načina da imate veći uticaj je da inspirišete druge da daju doprinos, a to je mnogo lakše kada uživate u svom životu i karijeri jer radite ono što volite.
Jedna tehnika koja može biti od pomoći je određivanje koliko energije želite da uložite u lične a koliko u altruističke ciljeve. Na primer, naš saosnivač Ben vidi pozitivan uticaj kao glavni cilj svoje karijere i odriče se 10% svog prihoda. Međutim, sa preostalih 90% svojih prihoda i većinom preostalog neradnog vremena, on radi sve što ga lično najviše raduje. Nije očigledno da je ovo najbolji kompromis, ali to što ima eksplicitnu odluku znači da on ne mora da gubi pažnju i emocionalnu energiju na preispitivanje ovog izbora svaki dan, i može da se fokusira na širu sliku.
Dodatna literatura
- Sastojci zadovoljavajuće karijere i naše istraživanje iza ovoga
- Glad, bogatstvo i moral Pitera Singera
- Evo nekih filozofskih argumenata protiv gledišta da imamo moralnu obavezu da činimo dobro čak i kada to uključuje značajnu žrtvu: Zadovoljavajući konsekvencijalizam i moralnost i razumna pristrasnost. Nasuprot toga: da li konsekvencijalizam zahteva previše?
- Davanje rado